Iako je sala za fizičko vaspitanje OŠ „Vuk Karadžić“ u Boru renovirana pre samo tri godine, zidovi na odredjenim mestima su već počeli da propadaju od vlage. Kao razlog tome navodi se krov koji je u dosta lošem stanju.
Lepo uredjena sala za fiskulturu OŠ „Vuk Karadžić“ u Boru opet ima probleme slične onima koje je imala i pre renoviranja.
Naime, vlaga je zbog starog krova počela opet da uništava zidove, te se tako na pojedinim mestima u sali itekako primećuju prepoznatljive posledice koje ona za sobom ostavlja.
Ipak, kako nezvanično saznajemo, u planu Opštine Bor je da pored sanacije krova zgrade Muzičke škole „Miodrag Vasiljević“, krov bude saniran i na ovoj školi.
Vlasnik poznate iračke kompanije „Medak“ iz Bagdada razgovarao je juče sa rukovodstvom Opštine Bor o mogućnosti da investiraju u Zlot i Zlotske pećine, odnosno u sektor turizma i poljoprivrede.
Vlasnik iračke kompanije Kosai Al Ansari istakao je zainteresovanost da uloži novac u najveće selo u Srbiji. Građevinska kompanija „Medak“ zainteresovana je za otvaranje mlekare u selu Zlot, ali i renoviranje zapuštenog motela Zlotske pećine.
Prema planovima ove kompanije, motel bi nakon kupovine bio renoviran po najluksuznijim standardima, a potencijalni turisti bili bi upravo iz arapskih zemalja. Kosai ističe da je prirodni ambijent oko pećina i motela pravi raj za svakoga koji dolazi iz arapskih krajeva, te da sa novim motelom ovaj lokalitet dobija na značaju.
Kada je reč o mlekari, Kosai je zainteresovan da zlotsko mleko, pre svega, bude za izvoz u Irak. Kako navodi, Irak i tako već uvozi mleko iz Irana, Turske i Saudijske Arabije, pa mu je želja da započne uvoz i iz Srbije, jer mu je poznat dobar kvalitet srpskog mleka.
Tradicionalno većina Borana prvomajske praznike provodi na Borskom jezeru. Kao i prošle godine, i ove godine Centar za kulturu Opštine Bor pripremio je za 1. maj interesantan kulturno-zabavni program, koji će se odvijati u blizini glavne plaže na Borskom jezeru.
Tanjug / Nenad Milojević /
Borane će najpre, tradicionalno, u 6 časova za 1. maj probuditi tzv. „rudarska budilica“, koja će poći od Topioničke kapije i proći kroz sve delove grada. Zvucima trube otpočeće proslava Međunarodnog dana rada, koji većina evropskih radnika „proslavlja“ protestvujući zbog sve veće nezaposlenosti i lošeg položaja radnika. Naravno, Srbi i Crnogorci tada uveliko slave.
Program:
10:00 – 10:30 ~ Bivši duvački orkestar RTB-a
10:30 – 11:15 ~ Nastup KPD „Petar Jenić“ iz Oštrelja
11:15 – 12:15 ~ Starogradske pesme u izvedbi KUD-a Bor
Napomena: Ovom prilikom molimo sve Borane da počiste za sobom svo smeće koje će napraviti tokom praznovanja. Bitno je da ostavimo za sobom okolinu jezera istu kakvu smo je i zatekli pri dolasku.
I drugi dan manifestacije Dani Brestovačke banje protekao je u duhu narodnog stvaralaštva, izvorne narodne muzike, ali i sportskih aktivnosti kojima su se najviše obradovali mališani.
Poput jučerašnjeg dana, svi posetioci su mogli na banjskom mostu pogledati prodajnu izložbu suvenira i predmeta starih zanata, te uživati u pripremi vojničkog pasulja planinarsko-smučarskog društva „Dubašnica“ iz Zlota.
Dvor kralja Aleksandra Karađorđevića čitavog dana bio je meta reke ljudi koji su dolazili, kako iz znatiželje da vide dvor, tako i iz želje da pogledaju izložbu slika sa likovne kolonije, nastalih prvog dana i izložbu postera „Privatni životi znamenitih Timočana“.
Da je dan bio jednako zanimljiv kao i prethodni govori i veliki broj prijavljenih za sportska nadmetanja u kategorijama: pikado, nadvlačenje konopca, poligon spretnosti i skok u dalj iz mesta. Za najmlađe posetioce organizovana je igra „Potraga za blagom“ u kojoj su mališani prema dobijenoj mapi trebali pronaći sakriven predmet. Za najbolje su bile obezbeđenje nagrade u vidu majci, diploma i pehara.
Svi posetioci mogli su uživati u prezentaciji i degustaciji gastronomskih ponuda ugostiteljskih objekata opštine Bor, te prezentaciji samih ugostiteljskih objekata s turističkog aspekta.
Tokom čitavog dana nizale su se različite igre KUD-ova iz različitih gradova i sela, poput Žagubice, Zaječara, Boljevca, Negotina, Metovnice, Slatine i Bora.
Nagrade najboljima bile su dodeljene i u okviru takmičenja za najbolju pesmu, igru i narodni običaj po programu „Cultour“.
Za sam kraj, posetioci su mogli uživati u koncertu Boranke Miljane Nikolić i Zaječarca Igora Gmitrovića, učesnika takmičenja „Prvi glas Srbije“.
Prvi dan manifestacije Dani Brestovačke banje započeo je svečanim otvaranjem i tradicionalnim dolaskom kneza Miloša Obrenovića u Banju.
Od ranog jutra, bilo je naznaka da će Banja biti puna. Naime, jedni su pristizali, drugi odlazili. Broj ljudi koji je posetio Banju prvog dana procenjuje se na čak 6000.
Autobusi sa naznakom „besplatan prevoz“ bili su krcati ljudima koji su želeli da prisustvuju programu i obeležavanju 20 godina ove manifestacije.
Slobodnog parking prostora gotovo da nije ni bilo. Kolona parkiranih vozila protezala se od mosta na ulazu u banju, pa sve do autobuske stanice ispod Banjskog polja.
S obzirom na jubilej, vidan je bio i povećan broj učesnika iz Srbije i Bugarske sa svojim štandovima, te proizvodima koje su prodavali. Splet KUD-ova, recitala, volaknih solista, svirača na tradicionalnim instrumentima, pripovedača i modnih revija smenjivao se na bini čitavog dana.
Pored celodnevnog programa na sceni, gosti su imali priliku da posete i dvor kralja Aleksandra Karađorđevića, gde su mogli pogledati izložbu predmeta starih zanata i suvenira i učestvovati u glasanju u kategoriji „Zlatne ruke“, za najbolji suvenir, predmet starih zanata i tradicionalno jelo.
Nakon naricaja o Preobraženju i preobraženjskoj vatri Suzane Miljić, na platou pored reke zapaljena je Preobraženjska vatra.
Za sam kraj usledio je večernji koncert Zvezda Granda, boranina Nemanje Bačilovića i Vanje Mijatović.
Tradicionalna manifestacija Dani Brestovačke banje ove godine slavi jubilej od 20 godina postojanja. Inače, u pitanju je turistička manifestacija koja će se održati 17. i 18. avgusta, a koja svake godine privuče veliki broj posetilaca.
tamoiovde.wordpress.com
S obzirom da se slavi jubilej, ovogodišnja proslava biće znatno bogatija. Naime, u banji će tokom manifestacije nastupiti pored borskih kulturno-umetničkih društava, i gosti iz Zaječara i Negotina, kao i bugarskih gradova Vidina i Vraca, a neće izostati ni tradicionalni sadržaji koji su postali obeležje ove manifestacije, poput dolaska knjaza u Brestovačku banju, zatim takmičenje i priprema tradicionalnih jela, „Zlatne ruke“, umetnička kolonija i izložba Udruženja likovnih umetnika „Vane Živadinović-Bor“.
Celokupan program prvog dana biće zaokružen večernjim koncertom „Zvezda Granda“. Za sve posetioce iz Bora, organizovan je besplatan prevoz.
Za sve zainteresovane ekipe koje bi želele učestvovati u sportskim aktivnostima povodom Dana Brestovačke banje, mogu se prijaviti u MESNIM ZAJEDNICAMA i Turističkoj organizaciji Bora i to BEZ KOTIZACIJE.
Prijave se vrše za sledeće discipline:
1. PIKADO
– Ekipno 3 člana (muška, ženska ili mešovita); sve populacije, – Meta odstojanja: visina 170cm, daljina 2,5m, 2 probna, 5 bacanja za bodove, – Nagrade za prva tri mesta, ekipno (ekipu mogu činiti samo muškarci, samo žene ili mešoviti, znači prve tri ekipe, zbirno tri nagrade).
2. NADVLAČENJE KONOPCA
– Ekipno muška i ženska kategorija; sve populacije, – Nagrade za prva tri mesta , ekipno za mušku i žensku kategoriju (za dva 1. mesta, dva 2. mesta i za dva 3. mesta, zbirno šest nagrada).
3. POLIGON SPRETNOSTI
– Ekipno 2 člana (muška i ženska ekipa) mlađa populacija, – Nošenje lopte, provlaćenje kroz obruč, savladavanje prepreka, – Najbrže vreme se vrednuje za plasman, – Nagrade za prva tri mesta, ekipno za mušku i za žensku kategoriju (za dva 1. mesta, dva 2. mesta i za dva 3. mesta, zbirno šest nagrada).
4. SKOK U DALJ IZ MESTA
– Pojedinačno (muškarci i žene); sve populacije, – Dva pokušaja, vrednuje se bolji rezultat, računa se zadnji blok otisak (peta, ruka), – Nagrade za prva tri mesta, pojedinačno za mušku i žensku kategoriju (za dva 1. mesta, dva 2. mesta i za dva 3. mesta, zbirno šest nagrada).
Realizatori sportskih aktivnosti: prof. fiz. vas. Mirjana Spasić i Nenad Ristić (Savez za školski sport)
Organizatori manifestacije: „Turistička organizacija“, „Centar za kulturu“ i preduzeće „Brestovačka banja – Srpska kruna“.
U narednom delu pročitaćete članak jednog blogera, koga je Bor inspirisao da napravi listu „Top 10 turističkih atrakcija“ naše opštine.
Mnoge od vas će naslov zasmejati, jer o Boru već imate projektovanu sliku u glavi a ona podrazumeva sivilo, zagađenost i slično.
Nadam se da će vam ovaj tekst dokazati koliko niste u pravu (za šta su krivi mediji koji šalju takve slike) i, šta više, naterati vas da posetite Bor i mesta sa ove liste.
Voleo bih da svoja mišljenja podelite u komentarima, i date svoje predloge za ovu listu :
10. Zoološki vrt
Za početak sam izabrao Zoološki vrt, koji je najmlađa atrakcija u Boru i sasvim sigurno najzanimljivija najmlađoj populaciji, mada ga i sam često posećujem . Nalazi se u samom gradu, sa uređenim parkingom, kafićem i još nekim dodatnim pratećim sadržajima. Zoološki vrt Bor otvoren je 23. novembra 2011. godine, čime je Bor, pored Beograda, Jagodine, i Subotice (Palić), četvrti grad u Srbiji koji ima zoološki vrt.
Ovo je ujedno i jedini zoološki vrt u istočnoj Srbiji. Tigar, beli lav, sibirski kozorog, lame, medvedi, vuk, labud, majmuni, jelen, kojot, antilopa, poni, zebra, nojevi, razne egzotične ptice, berberske ovce, zmije, krokodil, ptice učiniće da vam nešto više od sat vremena dosta brzo prođe, a cena karte od 100 dinara je dosta pristupačna.
Često se postavljaju pitanja koliko je ovaj Zoološki vrt rentabilan, kao i da li je morao biti izgrađen baš u gradu, ali o tome sada ne želim da pišem .
9. Veliki i Mali Krš
Veliki Krš je planinski prostor koji se diže do visine od 1.148 m, a nalazi se desetak kilometara severozapadno od Bora, zapadno od puta Bor – Gornjane. Mali Krš nastavlja se na Veliki Krš u pravcu severa. Najviši vrh je Garvan (929 m). Dugačak je 6 km i širok do 2 km. Ovo je jedna od omiljenih trasa za bicikliste iz čitave Evrope, a pejzaži su neverovatni.
8. Površinski kop
Uvek gledam da ljude koji nikada nisu bili u Boru, odvedem da vide površinski kop. Od pre par godina je uređen vidikovac pa je sada mnogo bezbednije prići najvećoj i najdubljoj veštačkoj rupi u Evropi. Reakcije ljudi su uvek u fazonu: auuuu čoveče! .
7. Samar prerast i Dubašnica
Prerasti su poslednji ostaci nekadašnjih pećina, a manifestuju se kao veličanstvene kamene kapije. Prerasti predstavljaju geomorfološke fenomene. Stajati ispod ovih kamenih kapija izvanredan je osećaj. Počinjete da shvatate koliko ste mali, ali i prolazni u poređenju sa tim stenovitim džinovima. U Istočnoj Srbiji ovih prerasti ima zaista dosta i to je zaista nešto neverovatno, i treba ih sve videti! U okolini Bora nalazi se Samar prerast, na planini Dubašnici, i predstavlja ostatak nekadašnje pećine duge 1800 metara.
Stotinak metara uzvodno nalazi se i mala pećina koja je deo istog nekadašnjeg pećinskog sistema a koju možete i sami istražiti sa nekoliko dobrih lampi. Doživećete pravu avanturu!
6. Kafić „Jama“
Jeste li nekada popili kafu na 400 metara ispod zemlje? Dođite u Bor i saznajte nešto o jamskom iskopavanju bakra dok ispijate kaficu u utrobi zemljine kore . Kafić se, nažalost, ne može posetiti vikendom a za ostale dane je potrebna najava i morate ići kao grupa.
5. Brestovačka banja
Brestovačka banja nosi epitet „Dvorske banje“ (jedna od tri u Srbiji) jer su u njoj boravile i podigle svoja zdanja obe srpske kraljevske dinastije – Konak kneza Miloša(Obrenovića) i Knežev dvorac(Aleksandra Karađorđevića). Po lekovitosti banja je bila poznata još za vreme Rimljana a sistematizovano banjsko lečenje počinje u 19. veku.
Banja je mala, ali simpatična, i ne treba je nikako zaobići. Idealna je makar za šetnju i ručak. Međutim, u banji su primarni vazduh (banja je okružena stoletnim bukvama i borovima) i termomineralne vode, koje vam sasvim sigurno mogu pomoći ako imate probleme vezane za lečenje oboljenja kičmenog stuba mišića, kostiju, kože i zglobova.
Bаnjske vode pomаžu i u lečenju opšte iscrpljenosti orgаnizmа, posledicа povredа, reume, bolesti nervnog sistemа, zаpаljenjа ženskih polnih orgаnа, oboljenjа perifernih krvnih sudovа. Čitao sam mnoge stare zapise koji predstavljaju svedočanstva uspešnih lečenja, a ove vode su pomogle i nekim članovima moje porodice.
4. Planina Stol
Stol je jedan od najlepših vidikovaca u ovom delu Srbije. Vrh se nalazi na 1.155 metaranadmorske visine, i pri vedrom vremenu može se videti Dunav. Stol je sa jedne strane izuzetno strm i stenovit, dok sa druge ima pad od 40 stepeni, što ga čini idealnim za osvajanje, ali i alipinističke aktivnosti. U podnožju Stola nalazi se predivno jezerce, a tu je smešten i planinarski dom. Naročito je sve privlačno u proleće kada sve ozeleni i cveta, ili u jesen, kada Stol odlikuje neverovatan kolorit.
3. Zlotske pećine
Nedaleko od sela Zlot, kod Bora, nalazi se ogroman pećinski sistem, jedan od najvećih u Evropi. Tom sistemu pripada desetinak pećina i jama, a najpoznatije su Lazareva pećina i Vernjikica (i najistraženije).
Lazareva je uređena za posetioce, i uz najavu je možete obići po ceni od 200 dinara. Po mnogim istraživanjima Vernjikica je jedna od najlepših pećina Evrope, ali je još uvek neuređena za posete.
2. Borsko jezero i Crni Vrh
Borsko jezero je veštačko jezero nastalo 1959. godine podizanjem brane i akomulacijom voda rečice Valja Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke. Jezero se nalazi u podnožju planine Crni vrh sa čijih se čistih planinskih izvora jezero napaja vodom. Sezona kupanja traje i preko dva meseca, što je u poređenju sa nekim ostalim jezerima dosta dug period. Obala jezera je razuđena, ima dosta zaliva, koji su sjajni kada se otisnete čamcem ili želite da se sklonite od svega zabacite udicu.
Malo je poznato da se iznad Borskog jezera izdiže vulkanska kupa Tilva Njagra. Jako puno volim jedan svoj ritual, kada otplivam do susedne obale i nazad, zavalim se u leželjku, nazdravim sa prijateljima i čvareći se na suncu gledamo u vulkan iz doba Paleolita .
Prošle godine je renoviran hotel „Jezero“ koji sada pruža mnogo raznovrsnih mogućnosti za sadržajniji boravak. Idealno je mesto za konferencije i organizovanje različitih dešavanja. Tu je i odlično opremljen kamp, ima nekoliko plaža i ugostiteljskih objekata. Tereni za sportove su renovirani (osim velikog fudbalskog za sada) i zajedno sa terenima na Savači (odmaralište) predstavljaju odlično mesto za pripreme sportista.
Jezeru sam pridodao Crni Vrh jer će ova planina biti komplementarna atrakcija jezeru u zimskom periodu. Na Crnom Vrhu je ponovo osposobljena ski staza, instalirane su žičare i prethodne sezone je bilo skijaša. Za naredno sezonu se najavljuju veći planovi – topovi za veštačko osnežavanje, novi sadržaji, i žičara koja će povezati skijalište sa hotelom jezero. Videćemo šta će od svega biti ali Crni Vrh treba imati u vidu.
1. Lazarev kanjon
Po meni, definitivno atrakcija broj 1 u borskoj opštini. Treba ga videti i doživeti na različite načine. Jedan je da prođete kroz kanjon, a drugi može biti da se usponom na Malinik spustite potom do same ivice kanjona. Ovaj kanjon deluje toliko moćno i impresivno, da to niti jedna moja rečenica ne može opisati. To jednostavno morate videti.
Lazarev kanjon spada u red najtipičnijih i najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Kanjon je dug oko 4.5 km, a dubok do 350 m s leve strane i preko 500 m s desne strane, ispod Malinika. Najmanja širina rečnog korita (i kanjona) iznosi 3-4 m. Na čitavoj dužini kanjona ne postoji ni jedna pešačka staza niti uopšte ima mogućnosti da se siđe ili izađe iz kanjona. Strane kanjona su vrlo strme, najčešće vertikalne.
Ovakav, tipski kanjon, sa vertikalnim stenovitim stranama, malom širinom na dnu od nekoliko metara, netaknutim ekosistemom je dosta retka pojava, i turistički izuzetno atraktivna. Ali, to nije sve. Lazarev kanjon je izgradila Lazareva reka. Lazareva reka nastaje sastavljanjem tri reke: Demizlok, Mikulj i Vej. E sada, svaka od ove tri reke, izgradila je svoj kanjon kojim otiče do mesta na kome nastaje Lazareva reka i svaki od tih kanjona ima strme stenovite strane i malu širinu pri dnu, samo što su nešto strane niže i dužina im je kraća u poređenju sa Lazarevim kanjonom. Dakle, ovde govorimo o, da tako kažem, sistemu kanjona. Tu se nalazi čak 4 neverovatnih kanjona, na tako malom prostoru!
Celokupan prostor oko Lazarevog kanjona i Zlotskih pećina je odlično markiran i obeležen. Da li ćete se upustiti u ekstremniji prolazak kanjonom ili u posmatranje sa ivice, na vama je, ali ovo morate doživeti. Ovo preporučujem i Boranima, jer ih 95% nema pojma šta je i kakav je Lazarev kanjon.
Šta još treba videti u Boru a nije na listi?
Francuska arhitektura u starom delu Bora može mnogima biti interesantna. Ne treba propusititsportsko-rekreativni centar „Mladost“ koji nudi zatvorene i otvorene bazene (među najlepšim u zemlji), teniske terene (zatvorene i otvorene), terene za ostale sportove, dve hale, skejt park, aqua parkić, teretanu, i ostalo… Nedaleko je i karting staza.
Treba posetiti i Dom kulture (gde se nalazi i Turistička organizacija Bora) i Muzej rudarstva i metalurgije, koji predstavlja jedini muzej u Evropi sa tom tematikom.
Nemojte nikako zaboraviti da slikate pored Dampera
Ako idete prema Stolu nemojte zaobići sela Krivelj, Gornjane i Bučje. Ukoliko idete prema Borskom jezeru, pre jezera, iz pravca Bora, možete posetiti ribnjak i kupiti svežu pastrmku. A jeste li znali da Bor poseduje i aerodrom?
U okolini Bora se može videti još zaista puno toga, ali dođite i istražite sami. Za sve što vam je potrebno, slobodno me kontaktirajte, dostaviću vam potrebne informacije i pomoći oko svega. Možete kontaktirati i Turističku organizaciju Bora. Sve o Boru i okolini možete pronaći i OVDE.
Da li i dalje imate istu sliku o Boru? Šta biste vi dodali na ovu listu? Hoćete li posetiti Bor?
Od tog 30. januara 2012, kada je zvanično otvoren, do sada, „kafić“ u borskoj „Jami“ posetilo je oko hiljadu ljudi. Da li je bilo više domaćih ili stranih posetilaca ne može precizno da se odredi, ali su svi oni uglas govorili da je boravak 400 metara pod zemljom, iako kratkotrajan, zanimljiva avantura i jedinstven osećaj.
O tome, u stvari, najbolje svedoči knjiga utisaka koja je puna reči hvale i to na raznim jezicima. Ko zna engleski, grčki, kineski ili nemački, na primer, može da pročita da je poseta „kafiću“ fascinantan i vrlo upečatljiv doživljaj. To je opšti zajednički utisak, iako je svaki posetilac doživeo „Jamu“ na svoj način.
Da je ideja o „kafiću“ u središtu zemlje odličan marketinški potez mogu vam potvrditi, recimo, Zdravko Čolić, Veran Matić, Milorad Mandić Manda, Hildegard Gacek (EBRD) i brojni srpski političari. Svi oni su već popili kafu dole. A vi? Šta čekate?
Hotelu ALBO*** je pripala čast da bude deo projekta međunarodne saradnjeučenika i profesora srednjih škola iz Austrije, Nemačke i Ukrajine koju sprovodi Ekonomsko-trgovinska škola Bori da na taj način pospeši promociju ovog dela Srbije. S tim u vezi, u petak 19.10.2012. će se u restoranu hotela ALBO*** organizovati “Srpsko veče’‘ sa prigodnim muzičko-scenskim programom kojim će se predstaviti kultura i tradicija ovog dela Srbije. Program obogaćen gastronomskim specijalitetima istočne Srbije će biti otvoren za sve zainteresovane građane od 20h. Naime, u pitanju je projekat Empowering Young People – Connecting Europe,koji ima za cilj da razvije kulturni dijalog i pospeši saradnju između srednjih škola iz različitih zemalja.
Učenici trećeg razreda Ekonomsko-trgovinske škole u Boru, smera Turistički tehničar-ogled, proveli su nezaboravnu četvorodnevnu ekskurziju posetivši Beč, Bratislavu i Budimpeštu. Tom prilikom „turisti“ su imali i mini zadatake koje su do kraja ekskurzije trebali završiti. Došlo je do podela na grupe, te je svaka grupa imala svoj zadatak.
Stoga, pogledajmo rad jedne od grupa, koja je imala sledeće zadatake:
1. da intervjuiše radnike hotela „ParkINN“ u Beču i hotela „Hunor“ u Budimpešti u kojima je ekskurzija odsela
2. da intervjuiše lokalnog vodiča u Beču
3. da na servisu TripAdvisor prokomentariše usluge, hranu, izgled, čistoću hotela
4. da pripremi kratku prezentaciju, video klip ili pisan istorijat Trga heroja u Budimpešti
INTERVJUI
Hotel ParkInn Klosterneuburg/Wien
Intervju sa recepcionerom: Klara Mert
1. Da li je dosadan posao recepcionera?
– Kada gledate sa strane izgleda veoma dosadno, ali naprotiv, ovaj posao ume da bude jako interesantan. Stalno pričaš sa novim ljudima, upoznaješ njihov jezik, dobiješ bakšiš (smeje se) koji nekad ume da bude i više nego solidan.
2. Koliko dugo se bavite ovim poslom? – Radim ovaj posao skoro 3 godine. I stvarno se trudim da radim najbolje što mogu.
3. Da li je tesko raditi sa strancima?
– Kako sa kojim… Kada dođu gosti koji znaju nemački, engleski ili srpski (učim srpski od koleginica sobarica-šapuće), nema nikakvih problema, ali kada navrate Španci ili neki drugi koje ne barataju nemačkim i engleskim, imamo malo poteškoća, ali na kraju sve uspešno završimo. Ume od njih ponekad glava da me zaboli, ali u svaki razgovor moram ući vedra, jer za svaki loš kontak sa gostom mogu da izgubim posao.
4. Kako se mogu rezervisati sobe u hotelu?
– Preko interneta, telefonom, e-mailom i licno. Mada, jako se retko dešava da neko rezerviše sobu telefonom ili lično. Tačnije, gotovo nikad.
5. Da li znate nesto o Srbiji i da li ste mozda culi za Bor?
– Znam dosta stvari o Srbiji. O ratu, Jugoslaviji…. Moj drug koji živi ovde u Klosterneuburg je rodom iz Srbije. Za Bor nikad nisam cula. Šta je to, srpski brend?
(Tu smo uručili prospekt o gradu Boru)
6. Planirate li da posetite Srbiju?
-Nemam ništa u planu. Ali čula sam da se dobro provodite u Srbiji, pa možda posetim (kako ono beše) „Exit“ i Beograd. Ali sad, pošto sam saznala i za Bor, možda nekad navratim i do vas, ali samo ako me primite (smeh).
Hotel ParkInn Klosterneuburg/Wien
Intervju sa sobaricom: Nikolina Teodosić
1. Koliko dugo se bavite ovim poslom?
– Ovim poslom se bavim svega 2 godine. Još uvek sam mlada i nedovoljno iskusna. Ne nameravam da zauvek ostanem sobarica. Ovo je samo privremeno.
2. Da li volite svoj posao i da li Vam je posao težak?
– Sa obzirom da sam veoma kratko u ovom poslu, ne mogu baš reći da sam zaljubljena u svoj posao. Ponekad posao ume da bude težak, ali se nikada ne žalim. Rećenica „Hoću da se žalim“ na zapadu ne prolazi tek tako! (smeje se)
3. Koliko je teško sporazumevati se sa strancima kada Vam zatraže neku pomoć?
– Komunikacija sa ljudima je možda i najbitnija za posao u hotelu. Ja ne poznajem veliki broj stranih jezika, tako da mi je dosta teško da pomognem gostima. Imam sreće da za goste hotel ima veliki broj Srba i ostalih iz bivše Juge sa kojima se uvek slatko ispričam i saznam kako je u mojoj Srbiji.
4. Da li ste nekad dospeli u neku neprijatnu situaciju sa nekim gostom?
– Jednom me je jedan stariji gospodin, Nemac, napao da sam mu upala u sobu dok on nije bio tu, ubeđujući me da to nisam smela i da je to zabranjeno. Naravno, u opisu mog posla jeste da sređujem sobe, uključujući i sobu tog gospodina. Ovu situaciju smo rešili tako što sam morala da čistim sobu ispred ovog gospodina svaki dan, a on je kao kuče išao za mnom i gledao da mu slučajno nešto ne ukradem. Inače morala sam sobu svakog jutra oko sedam sati da mu čistim, jer je nakon toga išao na doručak, pa na sastanke.
5. Možete li nam opisati Vaš ritam radnog dana?
– Kada gosta nema u sobi, moj posao je da pospremim njegovu sobu. Ja očistim kupatilo, hodnik, promenim posteljinu, namestim krevet i nastojim da gostu učinim boravak što prijatnijim. Za svaki problem u sobi, konsultujem se sa recepcijom. Dešavalo se puno puta da gost neće da prijavi nešto što je polomio, pa onda kada dođe do momenta naplate štete negira da je to on uradio i optužuje da mu je namešteno. Inače, ovakav slučaj imala sam sa jednom ekskurzijom iz Despotovca. Bilo je strašno. Profesori su samo gledali prepirku njihovog učenika sa nama, na srpskom, s tim što sam recepcionerki prevodila na nemački, i nisu ni prstom makli, niti da odbrane, niti da iskritikuju učenika. Bila sam zapanjena.
Hotel Hunor Budimpešta
Intervju sa sobaricom u Budimpešti: Petőfi-Nagy Júlia
1. Koliko dugo se bavite ovim poslom?
– U ovom poslu sam već 10 godina. Što, jel izgledam staro? Šalim se naravno, dosta dugo radim ovaj posao, jer mi se veoma sviđa. Prvo sam radila u malom restoranu na izlazu iz Budimpešte, dok nisam došla ovde.
2. Da li volite svoj posao i da li Vam je posao težak?
– U početku mi je kao mlađoj, neiskusnoj bilo dosta teško, ali vremenom sam stekla iskustvo i zavolela ovaj posao. Ume ponekad da bude težak ovaj posao, pogotovo kada je gužva u hotelu i kada treba čistiti veliki broj soba u hotelu.
3. Koliko je teško sporazumevati se sa strancima kada Vam zatraže neku pomoć?
– Osim mađarskog i malo engleskog ja ostale jezike slabo poznajem. U većem broju slučajeva uspem da pomognem gostima, ali ukoliko ne razumem pojedine goste, uvek se nađe neko da mi pomogne. Desi se da gosta ne razumem šta želi da mi kaže i bude me malo stid.
4. Da li ste nekad dospeli u neku neprijatnu situaciju sa nekim gostom?
– Tokom deset godina rada ni jednom mi se nije desilo da dospem u neku neprijatnu situaciju, jer se trudim da svoj posao obavim kako treba i profesionalno se ophodim prema gostima.
5. Možete li nam opisati Vaš svakodnevni posao?
– Moj posao započinje kada gost napusti hotel. Ja odlazim u sobu, promenim posteljinu, peškire, usisam sobu, očistim kupatilo, namestim sobu kao što bi i trebala da bude. Nikada ne diram stvari gosta, a i sve što pronađem ostavim na vidno mesto i prijavim pronađene stvari recepciji.
Beč
Lokalni vodič: Marija Todorovska
1. Koji je tacno vas posao
-Moj posao je da docekam turiste i detaljnije ih upoznam sa gradom i njegovim atraktivnostima (u ovom slucaju Beč). Trebam da stvari učinim što zanimljivijim i atraktivnijim, i veoma mi je milo kada vidim kako me turisti pažljivo i pomno slušaju.
2. Kakve tipove turista ste sve proveli kroz Beč kao vodič i da li je bilo problema kada su obilasci u pitanju?
– Što se problema tiče, sve zavisi od grupe koju vodim. Ako su to deca i ekskurzije ume da bude zamorno, svi žure da se slikaju, pričaju, ne prate, pa nekad moram i da ponavljam neke stvari po dvesta puta. Najčešće su to takvi problemi. Vodila sam i starije i mlađe: Penzionere iz Saveza penzionera i ratnih invalida Novi Beograd, mnogobrojne ekskurzije koje dolaze sa prostora Srbije i Crne Gore, ugledne ljude, elitu, pa čak i takozvani „srpski jet-set”
3. Gde obicno vodite turiste?
– Svakako da je u ovom gradu najpoznatiji letnji dvorac Marije Terezije – Senbrun, poseta parlamentu, opeti, muzejima. i jos mnogo toga.. Naravno i poseta zabavnom parku koji je ujedno i simbol grada Beca, a to je? Prater naravno! Na žalost, vama ću uspet da pokažem samo Šenbrun i spolja i iznutra, dok ćemo operu, parlament, prirodnjački muzej i ostale znamenitosti videti samo iz busa.
. Nalazi se u samom gradu, sa uređenim parkingom, kafićem i još nekim dodatnim pratećim sadržajima. Zoološki vrt Bor otvoren je 23. novembra 2011. godine, čime je Bor, pored Beograda, Jagodine, i Subotice (Palić), četvrti grad u Srbiji koji ima zoološki vrt.
.
GRAD BOR 